Tradicionalni način opuštanja i uživanja Polinežana, naročito žena, je ćaskanje i sedenje u plićaku, u mirnoj, čistoj i toploj vodi okeana samo za jedan stepen hladnijoj od prosečne temperature vazduha od 28ºC...
Ono što Tahitiju nedostaje pored širokih plaža sa belim peskom, nadoknađuje ih bajkovitim vodopadima, senovitim planinama, nepretenciozno lepim plažama od crnog peska, zaklonjenim plavim lagunama i izrazito polinezijskim, modernim bazom. Ovo je srce ostrva, gde se kulture sa svih arhipelaga mešaju u kakofoniji, u prašnjavoj, ali nasmejanoj i energičnoj prestonici Pape'ete. Izvan grada istražite veličanstvenu, planinsku unutrašnjost na 4WD izletu, naučite da ronite u prozirnoj laguni, lutajte među mističnim arheološkim nalazištima i od jula do oktobra idite na posmatranje kitova. U julu, uhvatite najspektakularniji festival u zemlji; festival udaraljki i ples Heiva. Boravite u odmaralištu ili se uputite na Tahiti Iti kako biste doživeli tradicionalniji tempo života - sva međunarodne avio linije prolaze kroz Tahiti, pa bi bila šteta propustiti tako bitan deo kulturne slagalice ovog regiona.
Grad još spava, ali ne i petočlani orkestar zadužen za veselu atmosferu i doček putnika. Dobrodošlicu nam žele i vlaga koja se oseća u vazduhu i nasmejane Tahićanke sa tradicionalnim venčićima od sveže ubranog cveća koji vam se za tili čas nađu oko vrata.
Kolima moje rođake, koja godinama ovde radi kao arhitekta, brzo stižemo dobro osvetljenim i kvalitetnim putem do apartmana u modernoj zgradi sa bazenom, visoko, ali ne i daleko iznad okeana. Polako sviće. Pogled sa terase oduzima dah zbog neopisive lepote boja koje se smenjuju. “Znači ovo je Tahiti”, pomislio sam. Istog momenta zaboravljate na dug put i sva vaša čula su otvorena da prime očekivanu, ali i zaista jedinstvenu lepotu ovog dela Zemljine kugle.
U ovakvom prizoru svakodnevno uživa oko 250.000 stanovnika Francuske Polinezije (starosedeoci Maohi preko 70%, evropski doseljenici 15% i Kinezi 5%) koju čini 118 ostrva podeljenih u pet ostrvskih grupa: Društvena ostrva, Markiška ostrva i ostrvske grupe Tuamotu, Gambije i Tubuai.
Sva ostrva su vrhovi ugašenih vulkana koji vire sa dna okeana. Najveću visinu ima Tahiti, sa najvišim vrhom od 2.241 metrom, a osnova ostrva nalazi se na više od 4.000 metara morske dubine. Ostrva su jako stara. Tahiti, na primer, ima oko dva miliona godina i jedno je od mlađih ostrva. Okružena su koralnim grebenom koji je kod nekih ostrva ostao pod vodom i najčešće ima oblik prstena koji okružuje ostrvo na izvesnoj udaljenosti od obale.
Spoljnu stranu grebena zapljuskuju jaki talasi okeana. Prostor između grebena i obale predstavlja lagunu - specifičnost ovih ostrva. Voda u laguni zaštićenoj grebenom je mirna, prozirna, male dubine, kompletne palete plave i zelene boje koje čine prelep kontrast sa belim peskom, amblemom tropskih plaža. Svu nijansiranost lagune smiruje tamno plavetnilo okeana sa spoljne strane grebena gde počinju ogromne dubine.
Tradicionalni način opuštanja i uživanja Polinežana, naročito žena, je ćaskanje i sedenje u plićaku, u mirnoj, čistoj i toploj vodi okeana samo za jedan stepen hladnijoj od prosečne temperature vazduha od 28ºC. Temperatura na ostrvima inače nikad ne prelazi 32ºC, a zimski period traje od juna do septembra kad duva malo svežiji vetar, uz obilne kiše koje i tada naglo iznenada smenjuje sunce.
Tahiti čini veliko ostrvo obima 114 kilometara i poluostrvo Tahiti Iti obima 37 kilometara. Većina stanovnika Francuske Polinezije živi na njemu. Zapadna strana ostrva je naseljenija zbog slabijih vetrova i manje vlažnosti. Papete (Papeete), sa svojih 26.000 stanovnika, vrlo je živahan i zanimljiv grad uronjen u bujno tropsko zelenilo. Velika luka sa ogromnim brodovima oivičena je bulevarom Pomare (Boulevard Pomare), koji nosi ime slavne dinastije koja je dugo vladala ostrvom. Grad ima mnoštvo restorana, butika, malih i većih tržnih centara, galerija i crkava. Na ulici vlada vrlo tolerantna atmosfera koju stvaraju pripadnici različitih kultura i religija (protestanti 50% i katolici 40%). Ljudi su kulturni, predusretljivi i prijatni. Takav je i saobraćaj - vozi se bez nervoze, saobraćajna kultura je na visokom nivou, iako su gužve veoma velike, jer svi voze i to odlične automobile.
Osećate se sigurno i spokojno. Sve je veoma čisto. U gradu su hoteli i pansioni različitih kategorija, dok je obala rezervisana za luksuzne komplekse svih svetskih hotelskih lanaca. Noću gradske ulice deluju prilično usnulo, dok u klubovima i hotelima ritam polinežanskog plesa čini atmosferu uzbudljivom. Plesačice u tradicionalnoj nošnji - grudnjaci od kokosovog oraha ukrašeni školjkama i sedefom, a na glavi raznobojne perjanice i cveće - izvode gipke i zanosne pokrete uz žestoki ritam egzotičnih bubnjeva i ukulelea (instrument nalik gitari).
Mladići često svoja tela ukrašavaju tetovažama koje su u Polineziji gotovo tradicionalne. Tatu rade svi od davnina i motivi su najraznovrsniji, često su to dosta složene kompozicije.
Velika pijaca je živopisan i nezaobilazan prostor prepun svežih morskih plodova, voća i povrća i sitnica koje vam nikad neće ustrebati. Banane, mango, ananas, papaja, goava i grejpfrut vrlo vešto naslagani u ogromne piramidalne gomile mame vas svojim mirisom i bojama. Vanila, kokos, uru i još mnogo toga. Vanila je najznačajniji začin sa ovih prostora ponuđen u prahu, sušenim štapićima,ekstraktu ili parfemi ma. Plod Noni drveta je žućkaste boje i podseća na krupan krompir. Jestiv je, ali nije prijatnog ukusa i ima široku primenu u medicini, te je sve više tražen i na našim prostorima.
Tu možete kupiti pareo - tradicionalnu odeću Polinežana koja predstavlja simbol njihovog načina života. To je najjednostavniji oblik četvrtaste tanke tkanine živopisnih boja sa cvetnim motivima (tijare i hibiskusa) koja se vezuje oko tela na način koji bi ih najmanje ometao u svakodnevnim aktivnostima. Sa osmehom izgovoreno “Ia orana oe”, što na tahićanskom znači “dobar dan” pruža vam mogućnost da se cenkate.
Ne propustite da ponesete i monoi - parfimisano ulje kojem Polinežanke duguju lepotu svojih dugih crnih kosa i glatke tamne puti! Ulje se koristi od davnina i sadrži isključivo prirodne sastojke: cvet tijare i ekstrakt kokosovog ulja.
Pored francuske, italijanske i kineske kuhinje (u restoranu u kome sam jednog prepodneva ispijao odlično domaće Hinano pivo na meniju je bio i mađarski gulaš) nemojte propustiti jedan od specijaliteta domaće kuhinje - sirovu ribu (poisson cru). Sveža riba (tuna ili sabljarka) isečena na komadiće, usoljena i prelivena najpre sokom limete, a potom kokosovim mlekom. Neobično, ali jako ukusno.
Na izletničkim turama redovno se nudi obrok pripremljen na tradicionalni način Polinežana: velika zemljana posuda u koju se slažu komadi prasećeg mesa i razno povrće umotana u listove banane spušta se na užareno vulkansko kamenje na dno iskopane rupe, a potom se i odozgo zatrpa zemljom. Turistima koji posedaju oko zemljanog ognjišta obrok se služi u tanjirima poprskanim kokosovim mlekom i ne zaboravite - jede se prstima.
Ako krenete kolima u obilazak ostrva, spoznaćete svu raskoš tropske vegetacije, obilje njenih mirisa i boja, pa je zbog svega toga Gogen nazivao Tahiti mirisnim ostrvom. Otkrićete cvet tijare, amblem ostrva Tahiti, mnogobrojne vrste hibiskusa, bugenvilije, anturijum i divlje orhideje.
Cvet tijare (Gardenia Tahitensis) je zaštitni znak Polinezije - simbol koji nalazimo na trupu aviona lokalne aviokompanije, na pročelju banaka, na memorandumima lokalnih preduzeća ili na pareo ogrtačima i muškim košuljama. On je ključ po kojem, u zavisnosti od toga da li ga žena nosi u kosi sa desne ili leve strane, prepoznajemo da li je njeno srce slobodno ili ne.
Smenjuju se plantaže kokosa, pomorandži i banana u plodnim dolinama zaštićenim visokim vrhovima planina u središtu ostrva. U tome su inspiraciju tražili mnogi umetnici, a među njima je možda najpoznatiji francuski slikar Pol Gogen koji kaže: “Ovde pored moje kuće sanjam o pravoj harmoniji, opijen mirisima iz prirode.”
Pored Gogenovog muzeja koji je više memorijalnog karaktera nalazi se botanička bašta sa svim svojim bogatstvom, pa i kornjačama sa Galapagosa. Pored turizma i poljoprivrede, druga glavna ekonomska grana je uzgoj crnih bisera, a tu su i ribolov, pletarski proizvodi i rezbarenje drveta.
Reklame
