INTERVJU SA KARIMOM RAŠIDOM

Karim Rašid je jedan od najplodonosnijih projektanata na svetu. On unapred razmišlja o svemu i njegov finalni rad „govori o sadašnjem trenutku“. On je skovao izraz 'blobject' (blob predmet), osvojio više od 300 nagrada, i trenutno radi na više od 3000 projekata. Dodajte tome i činjenicu da projektuje sve od nameštaja, mode, osvetljenja, umetnosti, digitalne grafike, društvenih igara, penkala, pa čak i hotela, pa tako iz samo navedenih primera možete uvideti zašto je toliko plodonosan.

Rašid je rođen u Kairu. Veći deo svog života je proveo u Engleskoj, Kanadi i Italiji, dok danas živi u Njujorku i tu ima i svoj studio. Njegov studio je skoro kao muzej savremene umetnosti gde se nalaze mnogi od njegovih radova. Od ranije je pozant po radu koji je izradio za finsku dizajnersku kuću Umbra, Garbo can, koji se danas može naći u MoMA-i u Njujorku. Njegove kolekcije obično imaju inovativne oblike i forme kojima se izbegavaju standardni dizajnerski principi, ali daleko su od novina poput Float Sofa, Koochi Sofa, Kant stolice ili nedavno, serije vrlo elegantnih aluminijskih Pepsi flaša koje se koriste u specijalnim prilikama.
Karim takođe piše o svojim podvizima, objavljuje brojne knjige kao što je „Ja želim da promenim svet“, pregled projekata i procesa, „Projektuj sam“, gde deli svoj manifesto sa nama, i Digipop u kojem istražuje računarske grafike.

Razgovarali smo sa Rašidom o njegovom nasleđu, razvojnom putu dizajnera, ljubavi prema boji i trenutnim projektima.
LA VIE DE LUXE: Kao prvo, recite nam nešto o sebi i šta je to što kreirate?

Karim Rašid. Sebe smatram više za nekog ko oblikuje kulturni aspekt nego za okorelog industrijskog dizajnera ili umetnika, jer tu je taj čudan poriv da se uradi nešto originalno na ovom svetu, nešto gde će ljudi prepoznati svoja iskustva.

Moji radovi predstavljaju odraz moje duše, kao kompozitor koji stvara muziku. Volim da kreiram olovke, nakit, flašice za parfem, flaše za piće, šoljice za kafu, i dokle god dizajniram identitet brenda, tepih, pod, nameštaja, enterijer ili objekat, mogu da oblikujem čitavo holističko iskustvo čoveka počevši od mikro do makro nivoa.
LA VIE DE LUXE: Da li Vaše egipatsko nasleđe utiče na Vaš rad?

KR. Ne mogu da kažem da je moje egipatsko nasleđe svesno oblikovalo moj koncept rada, ali činjenica je da smo svi oblikovani našim DNK koji izlazi podsvesno. Na primer, pre 10 godina sam shvatio da su moji simboli slični egipatskim hijeroglifima. Pre toga nisam razmišljao o ovome i pitao sam se zašto sam razvio jezik. Ovaj jezik sam razvio u periodu od 30 godina. Počelo je kada sam dizajnirao električni alat za Black i Decker, SAD sredinom osamdesetih. Black & Decker je odbio da pruži počast dizajnerima za rad, tako da sam stvorio simbol koji sam ugrađivao u plastični kalup. To je bio način obeležavanja mog rada, čime sam dao svoj kreativan doprinos. Zatim sam nastavio da kreiram više simbola, svaki sa određenim značenjem.

Trebalo mi je 44 godina da se vratim u Egipat nakon što smo moja porodica i ja otišli odatle 1962. godine i krenuli u Englesku. Kada sam se vratio u Kairo, odmah sam osetio kako grad teče mojim venama. To je fenomenalno egzotično mesto gde su porekla naših ljudskih civilizacija sveprisutna. Ali istovremeno to je bio stran osećaj koji više nije deo moje kulture. Bio sam premlad kada sam otišao, moja majka je bila engleskinja, dok se moj otac nikada nije vratio niti je mnogo pričao o kulturi, tako da nisam naučio arapski jezik. Ali ja sam polu Englez i proveo sam mnogo više vremena u Engleskoj i Kanadi i SAD nego u Egiptu.
LA VIE DE LUXE: Odakle je potekla ova ljubav za bojama i za korišćenjem futurističkih elemenata?

KR. Boja je život i za mene je boja način da se bavite i dodirnete emocije, psihu i duhovno biće u nama samima. Razmišljam o korišćenju boja za stvaranje iskustva ili ljudskog angažovanja tog određenog zadatka ili funkcije. Uvek kažem: koristite boju da biste se izrazili. Ne plašite se te svetlo- narandžaste stolice. Ofarbajte zid u limeta zelenu boju. Staklo u boji izgleda fantastično u kupatilima. Budite hrabri kada su u pitanju tepisi, pultovi i stolovi. Boja je lepa i poenta je u samoizražavanju. Budi ono što jesi.

Moj rad govori o sadašnjem trenutku. Nikako se ne slažem sa idejom da pokušavam da imitiram i kopiram stare stilove. Arhitektura i dizajn treba da budu ogledalo našeg vremena. Verujem da sve fizičko što je novo trebalo bi i da komentariše ili odrazi i prihvati Digitalno doba na ovaj ili onaj način, bilo da je to način proizvodnje, novi materijal ili digitalni jezik, novi način življenja. Ako danas kupim auto, očekujem nove lepe forme, boje i završne obrade, najnoviju tehnologiju, najveću sigurnost, najbolju udobnost, najveću efikasnost, kao i jezik i senzibilitet vremena u kojem živim. Ne bih kupio ni konja ni kočije, ne bih snimao zapise na gramofonu niti koristio fiksni telefon za telefoniranje. Ne bih sedeo na stolici za ljuljanje niti spavao na dušeku od slame sa nezgodnim uzglavljem od kovanog gvožđa niti bih ugravirao anđele i slike svetaca u fasadi. Ne treba ponavljati prošlost. Prošlost je iza nas. Kada dizajniramo, koristimo savremene kriterijume za oblikovanje budućnosti.
LA VIE DE LUXE: Kako ste se razvijali tokom proteklih decenija?

KR.  Dizajn mora da nas razvije - da kreira lepši svet i poboljša život društva. Tokom proteklih godina moj dizajn je bio veran mojoj viziji, ali se promenio sa tehnologijom. Uvek su postojale stvari koje sam želeo da kreiram, ali su te stvari bile tehnološki nemoguće za izvođenje. Tehnološki alati me inspirišu da kreiram oblike na što senzualniji, ljudski, evokativniji, skulpturalniji način, nove oblike koji su istorijski bili nemogući za kreiranje.

Može biti teško videti stil u sadašnjosti. Samo posthumno možemo prepoznati trend. Mislim da su stil i dizajn podstaknuti novim tehnologijama. Dizajn bi trebao da se menja i menja se uvođenjem novih tehnologija. Svi važni komadi koji su se pojavili u proteklom veku su postali opšte prihvaćeni jer su kreirani pomoću nove tehnologije. Breuerova stolica, na primer, koristi savijenu čeličnu cev iz fabrike bicikla. Stolica Alvar Aalto koristi tehnologiju cevi šperploče inspirisanu lokalnim proizvođačem drvenih kanalizacionih cevi i sl. Prva plastična oblikovana monoblok stolica je iznedrena zato što smo imali tehnologiju smole i mašinu za injektiranje kako bi je kreirali. Eames je prihvatio jedno od prvih složenih mašina za vezivanje šperploča. Industrijski dizajn pokreću dizajneri koji prihvataju nove tehnologije, bilo da su u pitanju materijali, proizvodni procesi ili mašinski pronalasci. Buduće inovacije će zavisiti od toga kako mi kao dizajneri prihvatimo novine. Možda ljudi vole da pretpostavljaju da se dizajn kreće pomoću površnih trendova, ali je tehnologija zapravo ta koja nas vodi.
LA VIE DE LUXE: Kako Vaš kreativni proces počinje? Da li započinjete svoj rad skiciranjem, istraživanjem, razmišljanjem…?

KR. Svaki projekat je drugačiji, pa je tako obično i proces kreiranja drugačiji. Raznolikost mi daje mogućnost unakrsnog oprašivanja ideja, materijala, ponašanja, estetike i jezika od jedne tipologije do druge. Popunjavam skice svojim konceptima, a onda donosim dizajn u studio. Nužno je početi sa konceptom, a potom razviti oblik. O ideji se može razmišljati skulpturno i konceptualno. Moj tim kreira 3D rendere mojih ideja, kao i istraživačke materijale, proizvodne procese.
LA VIE DE LUXE: Kako osigurati zaštitni znak na svemu što kreirate bez obzira na projekat, klijenta ili lokaciju?

KR. Doprinosim koliko mogu dok sam na ovoj planeti. Svaki rad na kojem sam angažovan mora da ima barem neku originalnost u sebi. To je svrha kojoj težim. Pokušavam da generišem rad koji govori o vremenu u kojem živim, savremenom svetu koji je digitalan, fleksibialn, tehnološki i ljudski.

LA VIE DE LUXE: Da li postoji neki dizajner ili dizajneri kojima se divite?

KR. Kao student u Italiji, Etore Sotsas me je naučio da ne treba da budem previše umetnik kako bih bio odličan dizajner. Ja držim njegove vaze i nekoliko Memphisa okolo kako bi me na ovo podsetili. Umetnik nije dizajner, niti je dizajner umetnik. Njegov rad mi donosi ogromnu radost i podstiče me na kreiranje predmeta koji će drugima doneti radost i, što je još važnije, stalno dovodi u pitanje status kuo. Takođe sam kratko učio sa Gaetanom Pešeom i Adriesom Von Onkom. Pohađao sam večernju školu sa Ahilom Kastiljoneom na Politehničkom fakultetu i radio sa Rodolfom Bonetom godinu dana. Bio sam veoma inspirisan i zainteresovan za Alkimija, Mendinija i Alesandra Gueririja, Superstudio, Arkizo, Đio Pontija i Bruno Munarija. Neki od mojih omiljenih dizajnera bili su Luiđi Kolani, Rejmon Lovei i Lazlo Moholi Nađi.
LA VIE DE LUXE: Sa kim biste voleli da sarađujete u budućnosti?

KR. Rado bih sarađivao sa kompanijom Tesla, Bang i Olufsen i voleo bih da radim sa kompanijama kao što su Adidas, Bose, Boeing, Ferrero, H & M, T-Fal, Numark, Conair, Bionaire, Kartell, Herman Miller, Braun, Vitra, Fiat, Vespa, Hugo Boss, Levi i drugim modnim brendovima, kao i sa mnogim drugim kompanijama ... Mislim da svi oni proizvode inteligentne proizvode, ali nekima nedostaju stvarne ljudske veze, a moj jezik i filozofija bi stvarno mogli da pomognu u oblikovanju njihovog brenda-budućnosti.

Voleo bih da projektujem stanove za siromašne slojeve stanovništva, umetničke galerije, više maloprodajnih objekata, muzeje, proizvode za starije građane, kao i da sam angažovan na više humanitarnih projekata koji mogu da pomognu u spašavanju ove naše planete. Voleo bih da dizajniram biorazgradivu kantu za Rubbermaid, to dodajem mojoj „listi želja“ ... ha ha
LA VIE DE LUXE: Šta mislite da ćete preneti na narednu generaciju dizajnera?

KR. Mladim dizajnerim uvek kažem: budite pametni, budite strpljivi, naučite da učite, naučite da budete zaista praktični, ali obuhvatite poetiku, estetiku i nove paradigme našeg promenljivog izgleda proizvoda. Morate pronaći nove jezike, novu semantiku, novu estetiku, eksperimentisati sa novim materijalom i pristupima ponašanja. Takođe, uvek imajte na umu očigledna LJUDSKA PITANJA u vezi sa proizvodom kao što su emocija, lakoća korišćenja, tehnološki napredak, načine proizvodnje, humor, značenje i pozitivan energični i ponosni duh u proizvodu. To je ono što nedostaje! Mnogi proizvodi imaju veoma kratak vek trajanja, oni moraju da uhvate duh vremena u svojim proizvodnim linijama i da ne brinu o izgledu, ponašanju i izvođenju kao što to čine svi ostali.
LA VIE DE LUXE: Kakvu budućnost čeka dizajn?

KR. Budućnost ima beskonačne mogućnosti, ali što je najvažnije, svet konačno postaje savremen, a prošli stilovi se konačno realizuju i isključivo u vidu miksa trendova. Vidim budućnost našeg estetskog sveta koji prelazi sve estetske discipline tako da se dizajn, umetnost, arhitektura, moda, hrana, muzika, mešaju zajedno povećavajući naša iskustva i pružajući veće zadovoljstvo našim materijalnim i nematerijalnim životima. Dizajn će se menjati zajedno sa tehnologijom. Industrijski dizajn vode dizajneri koji prihvataju nove tehnologije, bilo da su u pitanju materijal, način proizvodnje ili mašinski izum. Tako će buduće inovacije zavisiti od toga kako mi kao dizajneri prihvatimo novine. Možda ljudi vole da pretpostavljaju da se dizajn kreće uporedo sa površnim trendovima, ali je zapravo tehnologija ta koja nas vodi.
LA VIE DE LUXE: Recite nam nešto o jednom Vašem projektu koji se ističe od ostalih i o njegovom značaju za Vas.

KR. Radim na projektu koji se naziva Temptation, a to je zapravo rizort za odrasle koji se sastoji od 500 soba u Kankunu i naručilac je Original Hotels. Ono što je zanimljivo, a što me je navelo da preuzem na rad ovaj neverovatan projekat bez presedana, jeste to što imam zanimljivu ideju na kojoj radim. Sam hotel, brend Original hotels, ima hotele koji daju osećaj seksualne slobode i bića, a to samo po sebi ne postoji nigde drugde. Moja inspiracija je bila ljudsko telo, interakcija ljudi i pomisao približavanja ljudi. Tako sam projektovao prostore koji se vrte oko pojma povezivanja. Mislim da je važno kreirati iskustva koja će se kombinovati kako bi se stvorilo iskustvo koje nikada nećete imati kod kuće. To će stvoriti iskustvo koje će ostati zabeleženo u javnoj memoriji. To su zaista erotične, senzualne, apstrahovane forme. Jednom kada uđete u hotel mislim da ćete biti prilično šokirani prostorima.

Naoružan beskonačnim mogućnostima i vođen osećajem za stvaranjem i inovacijom, Rašid će nastaviti da vlada u svetu dizajna i projektovanja.