Ibiza Gran Hotel
JET SET

27 Jul 2020

HOLIVUDSKA BAJKA SA TUŽNIM KRAJEM: Grejs Keli – od Hičkokove muze do princeze u zlatnom kavezu

Grejs je imala sve što je jedan od najvećih filmskih reditelja tražio u svojoj muzi – držanje, eleganciju, lepotu koja oduzima dah, a pre svega vatru koja tinja duboko ispod ledene površine. Neprevaziđeni majstor psiholoških trilera ...

Naizgled ledena plavuša, a zapravo vatrena ljubavnica, bila je spremna da napusti prinčevsku palatu da bi se vratila raskalašnom životu filmske dive, ali je jedna krivina strme kneževine sprečila u tome.

“Znate zašto u svojim filmovima preferiram sofisticirane plavuše? Zato što me zanimaju prave dame koje u spavaćoj sobi postaju kurve”, rekao je slavni režiser Alfred Hičkok o svojoj omiljenoj muzi, Grejs Keli, čiju je ledenu lepotu opisivao kao “vulkan prekriven snegom”.
Iskonskom simbolu ženstvenosti, elegancije i stila nije odolela plejada holivudskih zavodnika, a gluma je bila samo deo sna koji je Grejs ostvarila pre nego što je postala kneginja od Monaka. Grejs Patriša Keli rođena je kao treće dete Džona i Margaret Keli 12. novembra 1929. u porodici irskih emigranata koji su se u Filadelfiji obogatili kao građevinski preduzetnici. Grejs je odgajana kao katolkinja u familiji u kojoj se bavljenje sportom smatralo najvećom vrednošću. Zato se Džon Keli nije naročito ponosio najmlađim detetom, bledunjavom i osetljivom Grejs koja je snovima o glumačkoj karijeri štrčala u njegovoj spartanskoj viziji načina života.

Epizoda u filmu “Četrnaest sati” odškrinula joj je vrata Holivuda koji je bacila na kolena ulogom šerifove (Gari Kuper) supruge u klasiku “Tačno u podne”  iz 1951.godine.
Keli se kao 17-ogodišnjakinja posle završene srednje škole seli u Njujork i 1947. i upisuje školu glume, a da bi opstala u Velikoj Jabuci bavi se manekenstvom i snima reklame za TV. Scenski debi posle dve godine imala je na Brodveju 1949. u komadu Avgusta Strindberga “Otac”.

Zavela Klarka Gejbla i Kerija Granta

Ipak, nije se dugo zadržala na njujorškim daskama koje život znače jer su je privlačile filmske uloge, zbog čega se seli u južnu Kaliforniju. Epizodna uloga u “Četrnaest sati” odškrinula joj je vrata Holivuda, koji je bacila na kolena posle uloge mlade šerifove supruge u klasiku “Tačno u podne” (1951) u kojem je zaigrala rame uz rame sa velikim Garijem Kuperom.
Uspon glumice urođene elegancije i suptilnosti nastavio se kada su je 1953. reditelj Džon Ford i producentska kuća MGM odabrali za film “Mogambo” u kojem su igrale najveće holivudske zvezde toga vremena, Ava Gardner i Klark Gejbl. Sa snimanja je procurio trač kako je Gejbl, za kojim su uzdisale žene, samo za Grejs priredio romantičnu večeru uz sveće, a osim žute štampa i filmska kritika joj pomaže u promovisanju nove holivudske zvezde, koja za “Mogambo” dobija nominaciju za Oskara kao najbolja sporedna glumica.

Ikona filma, ipak, postaće zahvaljujući Hičkoku, koji joj je pružio priliku da u čuvenom filmu “Pozovi M radi ubistva” iskaže glumački talent i to možda najbolje u čitavoj karijeri. Grejs je imala sve što je jedan od najvećih filmskih reditelja tražio u svojoj muzi – držanje, eleganciju, lepotu koja oduzima dah, a pre svega vatru koja tinja duboko ispod ledene površine. Neprevaziđeni majstor psiholoških trilera nije se mnogo lomio kada je, umesto nekadašnjoj miljenici Ingrid Bergman, koja se udala za Roberta Roselinija, rolu u ostvarenju “Prozor u dvorište” poverio plavuši aristokratskih manira u kojem joj je partner Džejms Stjuart.
Zbog Hičkokovog remek-dela odustala je od uloge u filmu “Na dokovima Njujorka” i prepustila je Evi Mariji Sent. Osim što je zapala za oko Hičkoku, Grejs je postala fatalna po filmske partnere poput Reja Milanda iz ostvarenja “Pozovi M radi ubistva” koji se zbog nje razveo, a na snimanju filma “Devojka sa sela” ljubavnici su joj bili i Bing Krozbi i Vilijam Holden, a šuškalo se i da je nezajažljivu želju sa seksom zadovoljavala u krevetu sa Kerijem Grantom, zbog čega je filmska kuća MGM izdvajala basnoslovne sume da ućutka tabloide koji su o tome pisali.

Potvrdu glumačkog talenta dobila je 1954. kada je sa 25 godina nominovana za Oskara za najbolju glavnu glumicu u filmu “Devojka sa sela” , ali je po zlatnu statuu otišla godinu dana kasnije za ostvarenje “Provincijalka”. Njen uspeh u Holivudu nije zadivilo njenu porodicu, posebno oca koji je pred novinarima izjavio: “Ne mogu da verujem da je Grejs uspela. Sve što je ona ikada mogla da uradi, Pegi (starija ćerka) je mogla bolje.”
Miraz za titulu princeze

U leto 1954. Grejs se sa Kerijem Grantom obrela na francuskoj rivijeri zbog snimanja novog Hičkokov filma “Držite lopova”. Ledeni pogled, kako su mnogi opisivali oči holivudske zvezde, privukao joj je Monako koji se nazirao u daljini.

“Čije su to bašte?”, pitala je Grejs pisca scenarija Džona Mičela Hejsa. “Princa Grimaldija”, odgovorio je glumici, koja nije slutila da će iza zidina kneževine Monako provesti ostatak života.
Šuškalo se i da je nezajažljivu želju sa seksom zadovoljavala u krevetu sa Kerijem Grantom, zbog čega je filmska kuća MGM izdvajala basnoslovne sume da ućutka tabloide koji su o tome pisali. Ubrzo posle ovog razgovora Grejs je ostvarila san svake žene – upoznala je i zarobila srce jednog princa, Renijea III Grimaldija, vladara kneževine Monako, koji je posle venčanja zarobio glumicu strpavši je u zlatni kavez svoje raskošne palate i primoravši je da se odrekne onoga što je najviše volela – glume.

Sudbonosni susret princa i kraljice Holivuda dogodio se 1955.godine na Filmskom festivalu u Kanu, na kojem se pojavio i naočiti vladar Monaka. Renije je tada bio u vezi sa manje poznatom francuskom glumicom, koja je titulu buduće princeze izgubila jer nije mogla da podari naslednika kneževske titule.
Zabranili joj da glumi sa Šonom Konerijem

Grimaldi je bio u nezavidnoj situaciji. Bez naslednika prestola Monako bi bio pripojen Francuskoj, a kneževina je bila u velikoj krizi jer kockarnice, koje su bile glavni izvor prihoda, posle Drugog svetskog rata nisu mnogo privlačile turiste. Princu od Monaka se žurilo, a u glumici je video idealnu bračnu saputnicu, pa je već za Božić 1955. posetio glumicu i njenu porodicu u Filadelfiji iznendaviši ih prosidbom. Vest o veridbi oduševila je svet koji nije slutio da se umesto romantičnog šaputanja dvoje zaljubljenih zapravo vodio praktičan dogovor o mirazu koji je trebalo da kneževinu izvuče iz finansijskih problema. Titula princeze koštala ju je dva miliona dolara, ali je cena kraljevskog života, kako će se pokazati, bila mnogo veća.

Ugovor koji je imala sa filmskom kućom MGM obavezao ju je da, protivno prinčevoj volji, snimi poslednji film “Visoko društvo”, ali i da pristane na snimanje venčanja sa princom koji je prikazan kao polusatni dokumentarni film. Kažu da je Grejs mrzela svaku sekundu venčanja veka, kako je tada nazvano, kojem je prisustvovalo 600 zvanica, a kraj malih ekrana pratilo oko tri miliona gledalaca. Milion žena videlo je sebe u venčanici koju je za Grejs dizajnirala Helen Rouz od 30 metara svile, čipke stare 125 godina i hiljade bisera utkanih u veo.
Princeza od Monaka ubrzo je shvatila da bi život u zemlji čiji jezik nikada nije naučila rado zamenila za svetla filmske kamere. Odvojenu od porodice i prijatelja u palati koju nije volela, Grejs je gušilo i to što su je na svakom koraku saletali novinari ili turisti. Vreme je ispunjavala radeći za Crveni krst i podižući troje dece koje je podarila suprugu – princezu Karolinu, princa Alberta i princezu Stefani.

Iako je govorila da joj majčinstvo najvažniji posao, nekoliko puta je pokušala da se vrati filmu. Hičkok joj je 1964. ponudio glavnu ulogu u filmu „Marni“, ali ju je ona odbila zbog protesta naroda Monaka koji nije želeo da njihova princeza tumači lik kleptomanke, kao ni da snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem.
Kobnog 13. septembra 1982. krenula je sa mlađom ćerkom Stefani da izaberu haljine za kneževski bal. Vijugavi put do palate Grimaldi  je gotovo na svim mestima imao branike, osim na krivini s koje je sleteo Rover, za čijim je volanom bila glumica. Automobil se prevrnuo sa puta i sjurnuo u provaliju. Stefani je uspela da se izvuče iz smrskanog auta, ali je princeza Grejs ostala je u kolima bez svesti. Pošto je prebačena u bolnicu, stanje joj se pogoršalo i pala je u komu. Preminula je sledećeg dana u 53.godini.

Posle smrti princeze Grejs, princ Renije je stavio zabranu na njene filmove. Više nisu smeli da se prikazuju u Monaku. Sahrani Grejs Keli prisustvovale su političke ličnosti i članovi kraljevskih porodica iz celog sveta, kao i njene nekadašnje kolege iz Holivuda. U svom oproštajnom govoru glumac Džejms Stjuart je rekao:
–Znate, ja mnogo volim Grejs Keli. Ne zato što je bila princeza, niti zato što je bila glumica, već zato što je bila najljubaznija dama koju sam ikada upoznao. Grejs je u moj život donela ono što je donela i u vaš, nežno, toplo svetlo, a svaki put kada bih je video osećao bih se kao da je neki poseban praznik. Nema sumnje da će mi nedostajati, svima će nam nedostajati. Bog te blagoslovio, princezo Grejs – rekao je Stjuart na odrom glumice koja je izgubila život na istom mestu sa kojeg je trideset godina ranije, snimajući sa Kerijem Grantom, prvi put videla Monako.

I upitala čije su to bašte.