U spokoju marakeške Palmeraje (Palmeraie), legendarne oaze palmi, ,,Jnane Rumi“ oživljava bogatu i živopisnu istoriju marokanske umetnosti, zanatstva i dizajna.
Smešten na samoj ivici pustinje, Marakeš je, koliko god to neverovatno zvučalo, grad vrtova. Njegova medina predstavlja složeni mozaik dvorišta unutar rijada (riad), koja odražavaju duboko ukorenjena islamska verovanja o vodi, svetlosti i umetnost koja odslikava život u harmoniji čoveka i prirode. Marakeš je od pamtiveka izvor inspiracije za kreativce, pa stoga ne čudi što je postao i stecište dizajnerskih hotela koji savršeno odslikavaju koloritni stil ovog grada. „Jnane Rumi“, smešten u arhitektonski značajnoj vili u mirnom okruženju Palmeraje, je najnoviji hotel koji je otvorio svoja vrata za turiste.
Ovaj hotel ima sva obeležja najboljih hotela u Marakešu – mavarske lukove, apartmane obložene tadelakt malterom, bazen obložen ručno rađenim pločicama poređanim u „chevron“ stilu. Ipak, ono što ga čini nezaboravnim jeste njegova dinamična, rotirajuća postavka zbirke vrhunske severnoafričke umetnosti, koja uključuje radove lokalnih velikana kao što su Sami Snusi (Samy Snoussi), Amina Rezki i Margo Deri (Margaux Derhy).
Kada su holandski advokat Gert-Jan van den Berg i njegova supruga Korin (Corinne) prvi put ugledali ,,Jnane Rumi“, nisu se zaljubili u građevinu, već u vekovima stara stabla palmi, maslina i pistaća. Kuća je zapravo dobila ime po svom idiličnom vrtu („Jnane“ na arapskom) i reči „Rumi“, što na arapskom znači „rimski“ ili „evropski“, kao posveta njenim vlasnicima iz Evrope. Ovaj bračni par, koji je prvobitno tražio vikendicu, pogledao je više od dvadeset objekata pre nego što je konačno pronašao prostor sa kojim se povezao na emotivnom nivou: Reč je o jednoj od pet najstarijih kuća u čitavoj Palmeraji, legendarnoj marokanskoj oazi palmi koju je projektovao Šarl Bokara (Charles Boccara), čuveni tuniski arhitekta koji je takođe autor zgrade Kraljevskog pozorišta (Théâtre Royal) u Marakešu, kao i nekoliko najpoznatijih hotela u gradu.
Godinama su mnogi umetnici i intelektualci nazivali ovu kuću svojim domom, uključujući i marokanskog sociologa Pola Paskona (Paul Pascon), a zdanje ih je sve dočekivalo otvorenog srca. Kako bi očuvao vezu sa prošlošću ove građevine, Van den Berg je angažovao arhitektu Nikolasa Bodea (Nicolas Bodé), Bokarinog učenika, zajedno sa slikarom i vajarom Žakom van Njuverburgom (Jacques van Nieuwerburgh), kako bi kući dodali drugi sprat u potpunosti prateći stil izvorne gradnje.
Prvobitno zdanje ,,Jnane Rumi“ iz sredine 20. veka sa četiri spavaće sobe, vizijom novih vlasnika, preraslo je u sedmogodišnji projekat renoviranja i to kao zajednički poduhvat Bokarinog sledbenika Nikolasa Bodea, belgijskog kreativca Žaka van Njuverburga i samog Gerta-Jana. Njihova misija bila je da stvore jednu „rezidenciju koja odiše kulturom“ kao utočište za pažljivo osmišljena i intelektualno stimulativna okupljanja i boravke - od joge, holističkih radionica i kulinarskih nedelja, pa sve do promocija knjiga i događaja posvećenih umetnosti.
Korinina želja da ,,Jnane Rumi“ pozicionira negde između privatne luksuzne vile i butik-hotela – koncept koji do tada nije postojao u u Marakešu u ovakvom obliku – proistekla je iz duboke posvećenosti ovog para Marakešu kao centru savremene umetnosti, muzike i književnosti.
Arhitektura
Prostorne odlike glavne kuće i dalje nose Bokarin pečat: ritam njegovih lukova, prelazak iz spoljašnje svetlosti u unutrašnju senku, kao i izbor materijala za zgradu koji uključuje pločice, malter i drvo ne kao puku dekoraciju, već kao strukturne elemente. Kupatila predstavljaju jedan od najupečatljivijih arhitektonskih momenata u kući, sa kupolastim plafonom visokim devet metara koji privatnu prostoriju transformiše u prostor za koji je potrebno vreme da bi se u potpunosti doživeo i razumeo.
Sobe
Svrstan među najbolje hotele u Marakešu, ovaj kutak Maroka nudi ukupno jedanaest spavaćih soba, raspoređenih između glavne kuće, tri baštenska paviljona i privatnog aneksa sa sopstvenim bazenom. Za enterijer se pobrinula holandsko-marokanska dizajnerka Mina Abužahra (Mina Abouzahra) spajajući prošlost i savremenost dekorativnim komadima koji su nabavljeni iz privatnih magacina Mustafe Blauija (Mustapha Blaoui), harizmatičnog vlasnika „Trésors des Nomades“, kultne prodavnice nameštaja u prometnoj i živahnoj marakeškoj medini. Svaka soba je uzbudljiva na svoj način; raspored tekstila, tapiserija, nameštaja i umetnina je pažljivo postavljen, ali ne deluje usiljeno. U lođi, na primer, tradicionalna marokanska lampa visi iznad elegantnih fotelja od pletenog ratana brenda ,,Rotin Ameublement“, dok u trpezariji jarkocrvena vitrina uokviruje keramiku koju su izradili lokalni majstori.
Sedam spavaćih soba u glavnoj kući ima izlaz na privatnu terasu ili balkon, što ne služi samo za uživanje u lepom pogledu, već budi osećaj pripadnosti vrtu koji se širi u svim pravcima. Privatni aneks sa sopstvenim bazenom, ograđenim vrtom i salonom funkcioniše kao rezidencija unutar rezidencije. Tri manja paviljona upotpunjuju konfiguraciju od jedanaest apartmana, a svaki je postavljen na dovoljnoj udaljenosti od glavne kuće kako bi vrt zadržao svoj puni obim i raskoš.
KORININA ŽELJA DA ,,JNANE RUMI“ POZICIONIRA NEGDE IZMEĐU PRIVATNE LUKSUZNE VILE I BUTIK-HOTELA – PROISTEKLA JE IZ DUBOKE POSVEĆENOSTI OVOG PARA MARAKEŠU KAO CENTRU SAVREMENE UMETNOSTI, MUZIKE I KNJIŽEVNOSTI.
Sobe pod nazivom „Shams“ i „Konya“ imaju spektakularno oslikane plafone – prva u amaziškoj tradiciji sa organskim, kružnim simbolima, a druga sa prelepom cvetnom kompozicijom u arapskoj zuak (zouak) tradiciji. Soba „Kimya“ u prizemlju ukrašena je serijom zidnih murala Roberta Ruspolija koji se pretapaju u kupatilo od ružičastog mermera. Tradicionalne tehnike koje je Bokara izuzetno cenio, kao što su cigla, tadelakt (glačani malter) i zeliž ( tradicionalne mozaičke pločice), zastupljene su na svakom koraku, ali u neobičnim tonovima, a najviše nas je oduševio zeliž u boji senfa u kupatilu apartmana „Attar“, koji stvara intenzivan kontrast sa antičkim nadvratnikom iznad tuša u plavo-zelenoj nijansi, izrađenim u stilu mukarnasa (muqarnas). Kupola od cigle u sobi „Sanai“ takođe ostavlja bez daha. Sve sobe imaju kamine i umetničke tepihe studija ,,Lid“, što tokom hladnih noći stvara efekat toplog, ušuškanog i udobnog gnezda.
Istovremeno, pet paviljona smešteno je u privatnom delu vrta i odišu atmosferom seoske kućice.
Skromnijih su dimenzija, ali ni slučajno nisu mali. Urađeni su u efektnim bojama – mažorel plavoj, boji lavande, žalfija-zelenoj i ružičastoj – i opremljeni su prostranim krevetima, lepim popločanim kupatilima i istaknutim umetničkim delima, poput rada umetnika Binbina (Binebine) u apartmanu „Baha“. Među njima se izdvaja aneks „Rabia“, koji u suštini predstavlja izdvojenu privatnu kuću sa ograđenim vrtom, sopstvenim bazenom, spavaćom sobom i odvojenim dnevnim boravkom. Tu se nalazi retko, tradicionalno oslikano uzglavlje kreveta koje je samo po sebi već umetničko delo. Pored dizajna koji privlači pažnju, tu je i udobnost doma: mekane papuče, bademantili sa kapuljačom i kafa koju vam donose do vrata na srebrnom poslužavniku.
U jednom od apartmana sa spavaćom sobom, par stolica, dizajniranim u stilu sredine prošlog veka i presvučenih tradicionalnom kuba tkaninom, stoji pored pločica sa menta-zelenim cik-cak uzorkom na podu i modernih plafonskih lampi koje je dizajnirao Kadaudenija (Kada Oudainia). Centralni deo kuće krasi pomenuti kupolasti plafon od devet metara – skulpturalna centralna tačka koja, uz arapske lukove i fluidan dizajn koji briše granicu između enterijera i eksterijera, savršeno balansira arhitektonsku dramatičnost i ležerni šarm.
Umetnost
,,Jnane Rumi“ ima sve odlike veličanstvenog odmorišta u Marakešu – mavarske lukove, apartmane sa tadelakt malterom, bazen obložen ručno rađenim pločicama – ali ono po čemu se izdvaja jeste kolekcija vrhunskih severnoafričkih umetničkih dela, čiju je postavku koja se smenjuje priredio slikar i vajar Sami Snusi (Samy Snoussi) koji živi i stvara u Marakešu. U jednom od manjih salona nalazi se umetničko delo Samira Tumija (Samir Toumi), koji je odrastao u Kazablanki, izvajano od sapuna; na drugom mestu, pažnju privlači mapa Afrike koja je ukrašena kitnjastim pismom i ugrađena u okrugli ram. U sledećoj prostoriji, sa obe strane velikog kamina vise dve tapiserije: jednu potpisuje Luj Bartelmi (Louis Barthelemy), dizajner iz Pariza i Maroka, i ona je namenski naručena za ,,Jnane Rumi“. Druga tapiserija je rad Margo Deri (Margaux Derhy), francuske umetnice koja sada živi na jugu Maroka, a reč je o vezu koji su ona i još pet vezilja vezle više od šest meseci. Među ostalim radovima istaknutih umetnika i autora u usponu nalaze se dela koja potpisuju Mus Lamrabat, M’Barek Buhčiči (M’Barek Bouhchichi), Mo Bala (Mo Baala) i Amina Rezki. Poznata evropska imena, poput Roberta Ruspolija, koji je naslikao tri freske u trpezariji, pridružiće se listi umetnika čiji će radovi biti deo postavke koja se stalno smenjuje u hotelu ,,Jnane Rumi“.
Evolucija od privatne rezidencije do prostora za povezivanje i kreativnost odigrala se sasvim prirodno, dok su priče iz života prethodnih stanara magično utkane u samu bit kuće. Ovo je zdanje u kojem vas na svakom koraku čeka knjiga koju možete prelistati, šolja čaja od nane koja se pojavljuje baš kada poželite, i popodne koje bezbrižno prolazi pored bazena, za nekim od stolova u senci drveća.
Kao deo svog redovnog programa, ovaj dizajnerski hotel organizuje posete umetničkim ateljeima i arhitektonske ture, što je potez koji odražava uvreženo shvatanje da kuća sa ovakvom kulturnom istorijom zaslužuje kulturnu nadgradnju i da nije sama po sebi svrha boravka.
Gastronomija
Holanđanka Karin Gasterland (Karin Gaasterland), šefica kuhinje koja je prethodno vodila kulinarsku rezidenciju u čuvenom marakeškom hotelu ,,El Fenn“, osmislila je jelovnik koji tradicionalnom tadžinu daje prepoznatljiv evropski šmek, a talentovani šef kuhinje Abdelmula Eraisi (Abdelmoula Erraissi) predvodi tim od sedam članova, od kojih je većina prošla obuku u kulinarskoj školi ,,Um Mami“ u Marakešu, koju je osnovao Klaus Mejer (Claus Meyer), suosnivač čuvenog restorana ,,Noma“.
Principi održivosti koje neguju ove kuhinje duboko prožimaju i Eraisijevu laganu, sezonsku hranu, koja uključuje popularne marokanske sastojke, ali na jedan prefinjeniji i kreativniji način. Izvanredan primer za to su neodoljivi ragu od sardina na fokači, kao i berberski omlet za doručak, koji se ne služi u glinenoj posudi, već dolazi kao vazdušasti, rolovani omlet preliven jakim aromatičnim sosom od paradajza, paprike i kima. Za ručak se služe deljene porcije u kojima dominira povrće – lubija pasulj sa slatkom crvenom paprikom, salata od kuskusa sa grožđem i maslinama, mini kofta burgeri – dok večera podiže obrok na viši nivo elegantnim tanjirima poput sous-vide piletine u beurre blanc sosu od senfa sa dimljenim prokeljom.
Naravno, ne izostaju ni klasici kulinarstva – Eraisijeva pastilja sa golubijim mesom se nikako ne sme propustiti – a predusretljivi tim će sa velikim zadovoljstvom organizovati i spontani čas kuvanja na licu mesta.
Poklopci se podižu tik ispred gostiju za stolom, otkrivajući ne dugo krčkani gulaš, već fine komade jagnjetine i merguez kobasice, celu ribu prelivenu inćunima, pistaćima i harisom od korijandera, kao i minijaturne petit poussin piliće umočene u sos od limuna, estragona i crnih maslina.
Koncept je osmišljen tako da naručite nekoliko specijaliteta koje će zajedno jesti više ljudi, premda će jedno jelo sasvim odgovarati i onima koji putuju sami, uz prilog od kremastog pirea sa puterom pripremljenog u tadžinu. Gostima je na raspolaganju svedena selekcija vrhunskih vina i šampanjaca, ali su čaj od nane, ledeni čaj i sveže ceđeni zeleni sokovi toliko dobri da vas lako mogu navesti na pomisao da krenete sa detoksom. Doručak je pravi mali praznik marokanskih ukusa: jaja začinjena kimom, tradicionalni msemmen hleb, lokalni sirevi i jogurt zaslađen bademima, medom i suvim voćem. Baš kao i večera, doručak se služi gde god poželite da započnete svoj dan, ali boravak pored bazena na ranom jutarnjem suncu ima sasvim posebnu čar.
Spa centar
Spa centar je smešten u mirnom kutku vrta tik uz fontanu i poseduje tradicionalni hamam sa visokom kupolom, obložen najlepšim ružičastim mermerom iz Meknesa. Pored toga, gostima je na raspolaganju izbor različitih tretmana lica i tela inspirisanih marokanskom tradicijom, poput nege lica arganovim uljem ili detoks masaže kedrovim uljem. Svi tretmani se baziraju na organskim proizvodima lokalnog brenda ,,Botanika“. Trenutno je dostupna samo jedna prostorija za tretmane (zbog čega se preporučuje rezervacija unapred), ali tokom predstojećeg leta u planu je otvaranje još jednog salona.
Okruženje
Istorijska oaza palmi u Marakešu (Palmeraie) nalazi se na svega 20 minuta vožnje severoistočno od medine. Prema predanju, upravo na ovom mestu se osnivač Marakeša, Jusef ben Tašfin (Youssef ben Tachfine), prvi put ulogorio pored male oaze, a vremenom su koštice datula koje je njegova vojska bacala izrasle u današnji gaj sa preko 100.000 palmi. Danas je to tiha i privilegovana izolovana oaza imanja opasanih visokim zidinama, koja su u vlasništvu članova različitih kraljevskih porodica, evropske aristokratije, umetnika i javnih ličnosti. Osim jednog ili dva hotela, u blizini nema drugih značajnih sadržaja, pa kuća ima sopstveni vozni park spreman da goste preveze do medine ili do restorana u Gelizu, modernom urbanom delu iz francuske ere tj. četvrti poznate kao ,,Novi grad“.
Marakeš ima mnoštvo prelepih hotela, ali ,,Jnane Rumi“ je uspeo da se potpuno izdvoji svojom originalnošću. U pitanju je zajednica koja povezuje goste i lokalno stanovništvo, kreativce i umetnike, u ambijentu koji je tako blisko povezan sa bujnim vrtovima koji ga okružuju. ,,Jnane Rumi“ poseduje sve atribute hotela, besprekornu concierge uslugu i nudi personalizovana iskustva koja uključuju posete umetničkim ateljeima i privatne arhitektonske ture, dok istovremeno zadržava tihi, opuštajući šarm privatnog doma u kojem poželite samo da pronađete tihi i zaklonjen kutak, i ušuškate se uz dobru knjigu.
Boravak na ovom mestu pruža mnogo više od pukog odsedanja u najboljim hotelima Marakeša.
.jpg)
Reklame
