Podovi su urađeni u sjajnoj, ne u mat završnoj obradi što vrlo oživljava prostor. U tome veliku ulogu igra i rasveta u večernjim satima. Boravak je objedinjen sa onim što bi se tradicionalno moglo nazvati trpezarijskim delom...
Ova izuzetna porodična kuća nalazi se u Meksiku, u rezidencijalnom delu i obuhvata sto pedeset kvadratnih metara. Osobenost samog zdanja potiče iz prvobitnih ograničavajućih faktora. Kuća je organizovana tako da “raste” u dužini i visini jer je smeštena na uskoj parceli.
U zadnjem delu nalazi se vrt kvadratnog oblika u koji je smešten bazen a visoki sivi zid razdvaja rezidenciju od okline štiteći mir i privatnost.
Upravo prema tom zidu koji je bio neophodan spram već pomenutih prvobitnih ograničenja rešena su mnoga druga pitanja. Arhitekte nisu koristile sintetičke već prirodne materijale, ali su ih oblikovali tako da deluju industrijski kao ledene sive površine koje stvaraju idealan okvir za poigravanje unutrašnjim dizajnom. Otuda je i sam projekat dobio ime - Naked house.
Prvo što pada u oči kao radikalan zahvat zapravo je veliki stakleni zid naspram sivog spoljnog pregradnog zida koji unutrašnjost čini savršeno osvetljenom i prozračnom. “Gola kuća” je obasjana dnevnom svetlošću tokom čitavog dana jer se stakleni zid proteže na dva nivoa. Na prvom nivou smeštena je dnevna zona. Minimalistički pravac sveden je vrlo dosledno i bez odstupanja. U dnevnoj zoni smešten je boravak kao centralna prostorija, biblioteka i sasvim odvojeni kuhinjski blok. Sve što zatičemo u prostoru je ogledalo minimalističkog uređenja. Komadi su delo najmodernijeg dizajna, jedinstveni, vrlo elegantni i prefinjeni. Ako je siva, kako je iz početne premise objašnjeno okvirni glavni ton, bež topla paleta u komadima nameštaja stvara efektan kontrast.
Međutim, neophodno je primetiti još jedan efekat. Podovi su urađeni u sjajnoj, ne u mat završnoj obradi što vrlo oživljava prostor. U tome veliku ulogu igra i rasveta u večernjim satima. Boravak je objedinjen sa onim što bi se tradicionalno moglo nazvati trpezarijskim delom. Ista celina, isti stil.
Na drugom nivou su spavaće odaje. Princip uređenja je isti. Svedeni svetli okvir daje spartansku pročišćenost. Iz glavne spavaće sobe izalaz vodi napolje u vidu terase koja je na neobičan način učinjena delom unutrašnjeg prostora. Likovna dela na zidovima su praktično jedini dekorativni element. Toaletni delovi potpuno ponavljaju uređenje glavnih prostorija. U imidžu osnovnih elemenata u njima zatičemo beton, drvo i neizbežno staklo. Razlog je jednostavan. Sve je u vezi sa spoljašnjošću.
Naizgled hladna postavka dobija sasvim drugi izgled pod dejstvom rasvete. Ergonomski oblici i čitava ta dizajnerska čistoća oživljavaju na nov način. Svedenost ostaje ista, ali atmosfera doma je očiglednija. Dizajnerske veze i arhitektonska podela daju snažan utisak prožimanja prostora i svih njegovih elemenata. Kuća “diše” u istom tonu i istim ritmom. Strogi minimalizam usled tako snažnog prožimanja dobija svoje opravdanje.