Dalijeva serija Epicon ulazi u sam vrh ponude u katalogu Dalija. Nastala na ostavštini serije Euphonia, Epicon ipak predstavlja svojevrsni korak napred
Bili smo dovoljno sretni da imamo priliku isprobati srednji model u ponudi brenda Dali – Epicon 6. Serija Epicon stvarni je poligon novih tehnologija i posve osebujnog pristupa izradi zvučnika. Odakle krenuti? Za početak, na stranicama Dalia, možete pronaći izvrsno štivo o pristupu i tehnologijama ugrađenim u seriju Epicon: Epicon_whitepaper.pdf.
Dali je jedna od retkih kompanija koja veliku većinu delova zvučnika izrađuje u kući: membrane, korpe, pa čak i magneti izrađeni su u vlastitim pogonima. Kad smo već kod drivera, oni su, uz fenomenalnu kutiju, okosnica filozofije i zvuka Epicona. Kao pogon zvučnika korišćen je Linear Drive Magnet System kojim se eliminira nekoliko uzroka distorzija. S izradom vlastitih zvučničkih jedinica u Daliju su započeli 2009. godine, a inkarnacija ugrađena u seriju Epicon vrhunac je razvoja. I membrane zvučnika vlastite su izrade. Reč je o papirnim membranama ojačanim drvenim vlaknima, rekli bismo celuloza uzduž i popreko, čime je postignuta mala masa i visoka čvrstoća, uz osiguravanje nelinearnog loma membrane.
Za visokotonski deo zadužen je mini ansambl, tzv. Hibridni visokotonski modul, sastavljen od kalotnog visokotonca meke kupole (29mm) i ribonskog visokotonca, izvrsne horizontalne disperzije. Već odranije poznat iz ostalih modela iz kuće, ovaj hibrid koristi najbolje iz oba sveta. Zanimljivo je kako su visokotonci akustički spojeni: od 2.550 Hz pa dokle ide, boji zvuka doprinosi kalotni visokotonac. Pri otprilike 15.000 Hz u punoj snazi pridružuje mu se ribon, obavljajući tako malu ali značajnu funkciju koju manje čujemo, a više osećamo (zanimljiv je to fenomen: većina nas starijih od 40 ne čujemo preko 15 kHz, a opet, uz prisustvo supervisokotonca moći ćemo jasno identificirati razliku u zvuku), doprinoseći odličnoj disperziji zvuka i stvaranju privida zvučne pozornice.
“Dalijeva serija Epicon ulazi u sam vrh ponude u katalogu Dalija. Nastala na ostavštini serije Euphonia, Epicon ipak predstavlja svojevrsni korak napred”
No, o tome nešto kasnije. Osim drajvera, posebna je i kutija, ako je možemo tako uopšte zvati. Naime, radi se o sofisticiranom obliku izrađenom od drveta. Kako zvučnik nije muzički instrument, poželjno je da kutija u koju su ugrađeni drajveri bude mrtva ili barem maksimalno umrtvljena, a da zvuk proizvode samo zvučničke jedinice. U Daliju su prionuli i napravili nešto stvarno posebno, kako bismo svedočili paradoksu: mrtva kutija proizvodi življi i živahniji zvuk.
Dakle, ako smo se složili da je najbolja kutija mrtva kutija, u Daliju nisu ništa prepustili slučaju i 6 ploča medijapana međusobno su sljubili, zalepili, zagrejali i malo zakrivili ne bi li dobili upravo ovakav oblik kakav je potreban, i to debljine bočnih stranica 53 mm! Prednja ploča, koja nosi drajvere, načinjena je od dve ploče MDF-a, ukupne debljine 33 mm. Unutrašnjost kutije podeljena je u dve komore jednake zapremnine. Osim što je tako kutija dodatno učvršćena, osigurani su i jednaki radni uslovi za oba bas drivera. Visokotonci su zaštićeni sa zadnje strane zasebenim kućištima.
Postoji i treći volumen unutar kutije u kojemu je smeštena frekvencijska skretnica, a nalazi se ispod stope zvučnika. Iz slika dostupnih u promo materijalima, kao i onima s interneta, vidljivo je da su materijali korišteni za skretnice (ispod)prosečne kvalitete – jednostavne zavojnice namotane u vatduhu, Solen polipropilenski kondenzatori i obični keramički Bennic otpornici. Ništa posebno i odličan poligon za dodatna tvikanja. Kako Epicon 6 i bez ezoteričnih i skupih delova u skretnici zvuči impresivno, cinici bi rekli da skupe delove koriste samo oni koji ne znaju podesiti ostale parametre u zvučniku. To me podsjeća na stav Enza Ferrarija o aerodinamici kod sportskih automobila. Stari Ferrari je uvijek tvrdio da se aerodinamikom moraju baviti oni koji ne znaju napraviti dobar motor.
I za kraj ovog opisa, dve tri reči o zvučničkim terminalima: izgledaju impresivno, a verovatno im je takva i cena. Međutim, plaćajući danak EU regulativama o sigurnosti, ovi zvučnički terminali predstavljaju opasnost po živce vlasnika (ili recenzenta, koji uglavnom mora menjati nekoliko setova zvučničkih kabela). Terminali su glomazni, ali i tesni za prihvat te komplikovani za otpuštanje i stezanje kablova. Pogotovo kad koristite jednostruko ožičenje i zvučničke kablove terminirane viljuškama. Uzevši u obzir kako će se za zvučnicima ovog kalibra uglavnom koristiti i teški, skupi, debeli i neelastični kablovi (iako smo mi koristili i anticable s bananama i golu srebrnu žicu malog prečnika), sigurno se moglo iznaći i srećnije rešenje pri odabiru zvučničkih terminala. Ali, kako je kod ovog zvučnika sve monumentalno, pretpostavljam da su i terminali trebali poslužiti utvrđivanju tog dojma: luksuzno, masivno, skupo.
Zvuk
Za početak, neizbežni susret s Murphyjevim zakonom. Znate za onu ustaljenu izreku: “Ako nešto može poći naopako, poći će naopako”. Očekivali smo kako će zvučnik u sobi za slušanje stići potpuno usviran. Još bolje, na početku testa, osim pojačala EAR 834T, na raspolaganju smo imali i odlično cevno integrirano pojačalo Nightingale ADM-32. Rekli bi, užitak zajamčen. Međutim, spajanjem Epicona u sustav – razočaranje. Visoki su bili tvrdi, prljavi, nedefinisani i zamorni, a zvučna slika postojala je samo u naznakama. Nije bilo druge nego odgoditi ozbiljno slušanje. I tako je i bilo. Desetak dana zvučnik je svirao usput, u pozadini, a mi smo strpljivo čekali da stvari sednu na svoje mesto.
Ovaj smo period koristili za isprobavanje smeštaja zvučnika u prostoriji, za fino podešavanje s interkonekcijskim i zvučničkim kablovima. Iskustva su zanimljiva: koristeći zvučničke kablove Anticable, Wireworld Equinox 6, Dayens, Xindak i srebrnu žicu Mundorf, te kao interkonekte Wireworld Equinox 6, Audio Metallurgy i Mundorf srebrnu žicu, kao pogubnom se pokazala bilo koja kombinacija koja je uključivala Mundorf interkonekt (inače fantastičan interkonekcijski kabel).
Da vas ne mučimo s detaljima oko isprobavanja raznih kombinacija kablova, na kraju se kao najupečatljivijom pokazala ona koja je uključivala Equinox 6 zvučnički kabl i Audio Metalurgy interkonekt između plejera i pojačala. Odličnim se pokazao i Anticable, s nekoliko herca dubljim bas područjem, tek nešto manje ekstenzije i definicije u visokotonskom području i mrvicu plićom dubinskom perspektivom. Audio Metallurgy se još jednom pokazao kao izuzetan i svestran interkonekcijski kabl.
I, konačno, kako zvuči Epicon 6? Prvi dojam koji vas preplavi jeste odsustvo bilo kakvih koloracija kutije! Nema ih! Nama, naviklim na zvuk panelnih zvučnika kod kojih koloracija kutije nema, naprosto zato što niti nema kutije, obično mi je, po dolasku dinamičkih zvučnika (koji su uglavnom smešteni u kutije) potrebno pet do deset dana na potpuno privikavanje na zvuk. U početku kod većine zvučnika, u odnosu na planare, vokali zvuče bačvasto, uz kolorirano bas i srednjetonsko područje. I tako je bilo sve do dolaska Epicona 6.
Odmah na prvu, zvučnik je savršeno čist, bez ikakvih naznaka nepoželjnih rezonancija kutije, koje bi u reproducirani zvuk unele ono što na snimku ne postoji. U to smo se uverili pustivši na relativno velikoj glasnoći i tonove s našeg testnog diska, koji lako otkrivaju rezonancije pojedinog zvučnika. Ništa, nula. Kutija mrtva. Besprekorna čistoća i uravnoteženost. Vokali su čisti, jasni, precizni, niko od pevača ne pjeva kroz nos, plućna krila im ne rezoniraju više nego je potrebno. Ispočetka, ova čistoća i odsustvo koloracija, za koje nismo niti svesni kako ih kod ostalih kutija uzimamo zdravo za gotovo, zaslepljuje i slušaoca lako odvuče od drugih kvaliteta koje Epicon ima. Na primer bas.
Kladimo se da nikada niste čuli tako impresivan bas iz dve šesnaestice, iz zvučnika ovih dimenzija. Tehnički podaci govore da zvučnik kreće od nekih tridesetak herca. Verojvatno, ali tih tridesetak herca je onih pravih, autentičnih, čistih, jasnih, preciznih i kontrolisanih. Takođe, uzmite u obzir i kako je naša soba poprilično velika (150 m3), i potrebno je pokrenuti dosta vazduha kako bi se bas osetio i čuo i u najdonjim oktavama. Kako to Epiconu uspeva unatoč fizici, ne znamo, ali verujte kako je u basu Epicon neverovatni mogućnosti. Opet, uz pomoć test diska, ton frekvencije 31,5 Hz bio je još lako čujan.
Svi muzički instrumenti koji zalaze u najdonje oktave reproducirani su istovremeno čvrsto, kontrolisano i prirodno. Timbar ovog područja je odličan, između ostalog i zato što zvučnik verno sledi karakter svakog instrumenta, izuzetno je detaljan te nije stidljiv i u stanju je i pri malim glasnoćama u basu svirati jednako uverljivo kao i pri visokim glasnoćama. Detalji u basu su impresivni pa i nijanse poput, na manje sposobnim sistemima i s teško čujnim, rezonancijama trupa muzičkog instrumenta ovde su lako uočljive i daju sasvim novi doživljaj pri slušanju muzike.
Srednjetonsko područje je, ukratko, fantastično: prirodno, detaljno, ultra transparentno i nadasve slušljivo, prirodno i zavodljivo. Osim toga je i dinamično, pa recimo, unatoč našoj skepsi radi ograničenih dimenzija zvučničkih jedinica, te nepostojanja posebne srednjetonske zvučničke jedinice, reprodukcija klavira u bilo kojem opsegu i kontekstu, zvuči fenomenalno, dinamično i prirodno, otkrivajući kompleksnu strukturu tog jednog tona koji nastaje udaranjem batića po razapetoj žici. Međutim, tu se Epicon 6 ne zaustavlja. Slušajući npr. Melody Gardot zanimljivo koliko je izražajniji i jasniji nego na bilo kojem zvučniku do sad fini tremor njenog glasa, uz neporecivu atmosferu koju je Epicon pronašao. Zbog ovakvog pristupa posebno je bilo zadovoljstvo slušati ženske vokale.
Umrtvljenost kutije, izvrsne zvučničke jedinice (vlastita proizvodnja), pametno proračunata skretnica, sve doprinosi otvorenom, preciznom, slojevitom i super detaljnom srednjetonskom području. Posebna mu je vrlina čitljivost te fokusiranost ne samo na pojedini instrument, već i na pojedini ton, dajući svakome od njih posebno značenje, vidljivost i mesto u rekreaciji muzičke pozornice, nikad ne gubeći iz vida celovitost i povezanost muzičkog dela. Zaista vrhunski doseg i vrhunski doživljaj.
Za visokotonsko područje smo već rekli da je u nadležnosti kalotnog i visokotonca s trakom. Iako ovakav pristup izaziva određene nevolje, jer zahteva dodatna usklađivanja i komplikacije uzrokovane različitim akustičkim, tonalnim i električnim svojstvima različitih drajvera, u Daliju su uspeli sretno spojiti ove dve konstrukcije. Ekstenzija je fenomenalna, a tonski kolorit nikada ne otkriva dva različita ustroja. Svakako je zvučnike preporučljivo, čak i obavezno postaviti prema preporukama proizvođača, odnosno paralelno s bočnim zidovima.
Drugim rečima, zvučnike nije potrebno zakretati prema slušatelju jer u suprotnom visokotonsko područje postaje preizraženo i naporno. Uz ekstenziju, visokotonsko područje krasi i obilje detalja, a visinska perspektiva kojoj ovaj duo neupitno pomaže na nivou je planarnih zvučnika. Kod Dalija naprosto odmah znate da slušate veliki, moćan, čvrst i dobro osmišljen zvučnik. Ima li Epicon mana? Ima, iako vrlo malo, a neke od njih to su tek uslovno. Osim zvučničkih terminala, Epicon 6, npr. nije savršeno neutralan zvučnik.
A da budemo iskreni, ne bi niti voleli da bude. Takvi su nam zvučnici dosadni, beskarakterni. Rešivši se dosadnih suzvuka koje proizvode jeftinije i manje dorađene kutije, u Daliju su utrli put za poigravanje konačnim zvukom ovog sistema, i dodali su mali, ali više nego poželjan loudness efekt – kod Epicona 6 mala doza loudnessa, s minimalno uzdignutim ekstremima spektra unosi potrebnu dozu atraktivnosti u zvuk. To vam u praksi znači da želite slušati disk za diskom, da vas zvučnik stalno vuče da slušate još i zaboravite jednostavno na uređaje i svet oko sebe. Osim toga, zvučnik ima i još jednu sposobnost: nenametljivo i verodostojno otkriva, a vi pronalazite nove detalje, pasaže, trikove u zvuku, i to u muzičkom materijalu za koji ste sigurni da ga poznajete u dušu.
Npr. bili smo uvereni da smo proniknuli u stil i sadržaj sviranja Robbena Forda, ali tek smo slušajući Epicon dobili potpun uvid u njegovo sviranje na disku Live At Yoshi’s. Akustična gitara pod čarobnim prstima Forda tako se lijepo uključuje u muzičku podlogu ostajući istovremeno nenametljiva, ali u prvom planu i potpuno razgovetna, dinamična, stapajući se sa svirkom ostalih članova benda. A da ne govorimo kako neke delove tekstova pjesama po prvi put čujemo jasno i glasno, razgovetno. Snimka na ovom disku je izvrsna, barem u srednjetonskom i visokotonskom području, a celo vreme do dolaska Epicona u sobu za slušanje bili smo uvereni da je na ovom disku bas snimljen nerazgovetno, nedefinisano. Čuvši ga po prvi put jasno, razgovetno i prepoznatljivo, postalo nam je jasno kako su bas deonice lako sljedive i utiru put ostatku muzičkog sadržaja.
Klasična muzika posebno dobro leži Epiconu zbog bogatog kolorita te izvrsnog držanja pod kontrolom svakog segmenta muzičkog dela. Monumentalnost velikih orkestralnih dela, dinamički uzleti od piana do fortissima, ili zgusnuta struktura muzičkog dela posebna su poslastica. Zvučnik je uvek pod kontrolom, reproducirajući suvereno sve od podzemnih udara velikog koncertnog bubnja do minucioznih doprinosa triangla, prenašajući, ako snimka to dozvoljava, prostornost i slojevitost orkestra i muzičkog dela samog.
Epicon 6 slušali smo s dva pojačala: cevno Nightingale ADM-32 i MOSFET s izlaznim transformatorima EAR 834T. Epicon je nepogrešivo sledio karakterne osobine svakog od njih: ADM-32 zvučalo je lepo, otvoreno, super čisto s fino isprepletenim srednjetonskim područjem i kontrolisanim, iako ne super dubokim basom. Visokotonsko područje, iako vrlo detaljno, znalo je zazvučati grubo, što se verovatno može rešiti boljim cevima. Otvorenost i pitkost srednjetonskog područja i odsustvo bilo kakvih izobličenja zvučali su stvarno impresivno. S EAR-om 834T Dali je dobio na autoritativnosti i kontroli, iako razlike nisu velike. Međutim, srednjetonsko područje još se dodatno pročistilo, iako i izgubilo mrvicu na pastoznosti i toplini, dok je visokotonsko, uz minimalni gubitak vazduha oko svakog pojedinog tona, otišlo još “više”, zvučalo je brže i dinamičnije.
Zaključak
Dali Epicon 6 je fantastičan zvučnik koji ima sve: od detalja preko muzikalnosti do upečatljive prostornosti, uz lagani loudness efekt koji doprinosi atraktivnosti i čini zvuk uhu ugodnim. Tehnička izvedba zvučnika, ugrađeni materijali i tehnologije, kao i ogromno znanje kojim su stručnjaci Dalija došli do ovog nivoa reprodukcije impresivni su, a na kraju, ono što je najvažnije, sve se to pretače u izuzetan zvuk.
Potrebno je malo se poigrati sa zvučničkim kablovima, a zbog izvanredne sposobnosti kutija da razotkriju sve što se ispred njih događa, svakako preporučujemo pripaziti na kvalitetu ostatka sistema. Ovaj je zvučnik savršenstvo s manama prilagođenim čoveku i svakako vrlo poželjan zvučnik. Cena ovih zvučnika nije mala. Isto tako, nije uobičajeno da za high-end proizvode lepimo etikete, ali Dali Epicon 6 zaslužuje apsolutnu i najtopliju preporuku!
.png)
