Zahvaljujući luksuzu i performansama u rangu sa mnogo skupljim letelicama, HILL HX50 bi mogao da uzdrma tržište privatnih helikoptera.
Džejson Hil je veći deo karijere posvetio pokušaju da iznova osmisli helikopter i čini se da mu je to najzad pošlo za rukom. Futuristički model HX50 izgleda kao da bi mogao da uvede sasvim novu kategoriju među ovim letelicama. Od turbine do ekrana osetljivih na dodir, sve je osmišljeno od nule, i to ovu elegantnu letilicu čini posebnom. Ugrađena je trokraka elisa visoke inercije koja bi trebalo da omogući krstareću brzinu od 257 km/h i domet od oko 1300 km. I dok se očekuje da nadmaši konkurenciju u kategoriji lakih helikoptera u pogledu elektronike, dizajna i udobnosti, možda je najimpresivniji podatak početna cena: oko 798.000 dolara, gotovo za trećinu niža od postojećih modela.
Prilagodljiv stelt dizajn i napredne karakteristike kao što je sopstvena tehnologija ekrana osetljivog na dodir (na slici dole), osmišljeni su tako da Hill HX50 jasno izdvoje od konkurencije.
„Letelica je dizajnirana da pruži osećaj sportskog automobila“, kaže Hil. „Takođe je osmišljena da omogući da letenje helikopterom postane jednostavnije nego ikad ranije.“ Karbonska monokok konstrukcija predstavlja pravo osveženje u klasi lakih helikoptera, a ekran osetljiv na dodir razvijen je unutar same kompanije Hil. Zaštitni kavez, sedišta i rezervoari koji apsorbuju udar kao i prozori otporni na lomljenje – sve su to karakteristike koje se obično viđaju kod većih i znatno skupljih modela.
Nadahnut od detinjstva nadzvučnim helikopterom iz televizijske serije Airwolf, Hil je proveo 25 godina planirajući model HX50, pre nego što je 2020. godine predstavio prvu kompjutersku ilustraciju. U tom trenutku je radio za industrijskog giganta AgustaWestland, doktorirao je u oblasti računske aerodinamike helikoptera i osnovao kompaniju Dynamiq Engineering, koja je pružila i dizajnersku i tehničku podršku za HX50, ali i veći deo finansijskog oslonca. Ideja je proizašla iz Hilovog pilotskog iskustva. Pratio je sve nedostatke aktuelnih modela na tržištu, kao što su: ograničen domet, manjak luksuza i veoma visoka buka zbog konfiguracije motora iz sedamdesetih godina prošlog veka. Uprkos tome što je reč o konstrukciji usmerenoj ka budućnosti, koja omogućava i određenu dozu prilagođavanja i izrade po meri, HX50 nailazi na nepoverenje unutar industrije.
„Vazduhoplovstvo jede svoje mlade“, kaže iskusni analitičar Brajan Foli, objašnjavajući da je nepoverenje prema novim projektima uobičajena pojava u industriji u kojoj su ulaganja ogromna. Milioni dolara odlaze u projektovanje, izradu alata i pokretanje proizvodnje. Uprkos tome mu se ideja iza HX50 dopada, jer u kategoriji lakih helikoptera godinama nije predstavljen model razvijen potpuno od nule. Kao pozitivan primer navodi američku kompaniju Epic Aircraft koja je svoj turbopropelerski avion sa jednim motorom, E-1000, najpre plasirala kao eksperimentalnu letelicu, a zatim uspela da dobije sve potrebne sertifikate za serijsku proizvodnju. Sličan put prošla je i švajcarska firma Kopter, razvijajući model SH09 da bi je 2020. godine kupila italijanska kompanija Leonardo. Foli dodaje „Ako su oni uspeli da nađu način, zašto ne bi i Hil?“
Ipak, barem jedan posmatrač smatra da bi motor GT250 mogao da bude slaba karika modela HX50. „Proizvođači helikoptera obično nabavljaju motore od kompanija koje se bave isključivo avionskim motorima“, objašnjava Žan-Mark Jukhana, osnivač londonske konsultantske firme Uplifting Aviation. „Ovde je reč o motoru koji dolazi van sveta vazduhoplovstva, iz firme koja se time inače ne bavi, i koji još nije sertifikovan. To nosi određeni rizik.“
Probni let za model HX50 odgođen je sa prvobitnog roka planiranog za 2024. godinu, ali ne zbog motora, već zbog kašnjenja u izgradnji internog proizvodnog pogona za komponente, navodi Hil. 
„To vam omogućava da razvijete ono što vaši klijenti žele, ne približnu verziju, već upravo to, po ceni kojoj standardni lanac snabdevanja u vazduhoplovstvu ne može da parira“, ističe Hil.
Na nižu cenu utiče i poslovni model koji predviđa desetodnevnu „školu sklapanja“, tokom koje vlasnici sami učestvuju u izradi netehničkih delova letelice. Ovaj pristup omogućava da HX50 bude svrstan u kategoriju „amaterski izrađenih“ letelica, što dodatno snižava troškove i potencijalno ubrzava proces sertifikacije. Uostalom, Hilov cilj jeste da ovaj helikopter bude toliko privlačan da ljudi požele da nauče da lete.
U prilog tome govori i činjenica da su od 1.300 primeraka koji su do sada naručeni čak 30 odsto kupili klijenti koji nikada ranije nisu posedovali letelicu. Kada je reč o sledećim koracima u razvoju, testiranja su odgođena za kraj godine, a početak serijske proizvodnje planiran je za 2026. godinu.
