Arhitekte, Phongphat Ueasangkhomset i Panduangjai Roojnawate, koriste ograničenja placa u okviru slova Y da kreiraju mala dvorišta i bašte radi postizanja mikro-ekologije kuće, povezujući u celinu sve prostore za život.
Y kuća otvara dijalog sa svojim postojećim kontekstom kroz ritam slojeva izgradnje. Ona donosi percepciju tokova prostora od konteksta do prostora za život u okviru kuće. Ovaj odnos stvara zatvorene prostore i okruženje koje omogućava privatnost, dok povezuje kuću sa urbanom ekologijom u harmoniji sa životom unutar kuće. Kuća, projektovana od strane kompanije Anonym Studio, sastavljena od četiri spavaće sobe, dve dnevne sobe i jednog studija.
Arhitekte, Phongphat Ueasangkhomset i Panduangjai Roojnawate, koriste ograničenja placa u okviru slova Y da kreiraju mala dvorišta i bašte radi postizanja mikro-ekologije kuće, povezujući u celinu sve prostore za život. Oni takođe koriste formalne razlike dok artikulacija arhitektonskih obloga i masa kreiraju vizuelne sledove koji reflektuju sećanja vlasnika i njegov odavno uspostavljen odnos sa komšilukom. Dok se prolazi kroz prostore, može se steći utisak različitih segmenata urbanog konteksta kroz različite slojeve obloga kuće.
Iako je Nonthaburi provincija, u kojoj je kuća smeštena u jednom od satelitskih gradova u okviru gradskog područja Bangkoka, u određenoj meri udaljena od haosa unutar centra Bangkoka, to ne znači da brze promene u Bangkoku neće uticati na kontekst ove kuće. Iz razloga što kuća stoji u sred konstantnih promena metropole, pažljivo rešenje vizuelne i psihološke udaljenosti između kuće i njenog konteksta postaje od izuzetne važnosti za kreiranje prostora za život.
Okruženje same kuće je projektovano da istovremeno predstavlja kako zaštitu, tako i da bude otvoreno za promene. U okviru tako ograničenih okolnosti koje predstavlja specifični Y oblik građevinskog placa, veličina placa, kao i funkcionalni zahtevi, arhitektonski jezik kuće artikulisan je u okviru odnosa između malih otvorenih dvorišta, uskih baštenskih prostora duž kuće, i slojeva obloga.
Arhitektonski elementi, u skladu sa tim, igraju ulogu sagovornika sa kontekstom i životom. Arhitekte koriste slojevitost površina kako bi postigli efekte različitih tonova atmosfere za različite funkcionalne prostore, čuvajući tonove percepcije okolnog sadržaja u harmoniji sa životom unutar kuće. To za posledicu ima uvođenje druge forme života "sa" večito promenljivim urbanim kontekstom. U belo obojeni čelični štitni od sunca donosi superpoziciju vizuelne percepcije koja privlači okruženje unutar enterijera.
Živopisni i šareni nizovi kuća ili odvojene drvene kuće u komšiluku nisu odsečene, već se povremeno pojavljuju kada se slobodno kreće unutar kuće i postaje deo okruženja same kuće. Sve ovo predstavlja konverziju u okviru koje kuća naglašava svoj govor u odnosu na kontekst otkrivajući svoj identitet i razlike putem jednostavne forme, dok nastavlja da sluša, posmatra i shvata šta se dešava u njenom voljenom spoljašnjem svetu.
