KAKO JE ARHITEKTA NEJT BERKUS RENOVIRAO SVOJ DUPLEKS U NJUJORKU IZ 19. VEKA

Projektantski guru sarađivao je sa arhitektom Karlosom Huberom kako bi opremio svoj stan u Njujorku, transformišući ga sa dosta sofisticiranosti i osećaja

Brze promene su deo života dizajnera enterijera Nejta Berkusa. Kao dugogodišnji ekspert za kompletan preobražaj stanova i kuća u “Opra Vinfri šou“ i kasnije kao domaćin sopstvenog televizijskog programa, u, naizgled kratkom vremenskom periodu, ovladao je umetnošću kreiranja elegantnih i gostoprimljivih soba. U slučaju njegovog dupleksa na Menhetnu, arhitekta – veran formi - izveo je jedan od sopstvenih karakterističnih brzih transformacija sa šik elementima koji predstavljaju pažljivi odraz njegove prošlosti.

Berkus je kupio stan 2011. godine u Grinvič Vilidž zgradi koja potiče iz 19. veka, nakon iznajmljivanja prostora koji izgleda kao potkrovlje u stilu Žan Nuvel kule koja gleda na reku Hadson. „Kao i svaki Njujorčanin, uvek sam maštao da ću jednog dana živeti u staklenoj višespratnici“, kaže on, dodajući da se pre tri godine preselio iz Čikaga kako bi snimao „Nejt Berkus šou“ (više ne snima). Izgleda da mu panoramski pogledi i glatke površine nisu odgovarale. „Imam dosta poštovanja za savremenu arhitekturu, ali od trenutka kako sam se uselio nisam se osećao prijatno“, priseća se on. „Imao sam osećaj kao da živim na polici.“
Njegova sadašnja adresa, otkrivena nakon nekoliko neprospavanih noći u potrazi za nekretninama, bila je daleko od perfekcije kada ju je pronašao i nije se isticala po nekoj cenjenoj drvenoj konstrukciji ili originalnim ugradnim nameštajem, već po zidovima od belih okrečenih cigli. Ipak, osnova sprata je posedovala ključne elemente koje je on želeo, odnosno tri spavaće sobe (dve bi bile za goste) i terasu. Pored toga, objasnio je da čak i nedostaci u dupleksu imaju neki svoj šmek. Berkus kaže: „Volim stvari koje izgledaju kao da imaju šta da kažu“, to je filozofija kojom se bavi u novoj kolekciji nameštaja za Target i The Things That Matter, monografiji o stilu koju je prošle jeseni objavio Spiegel & Grau.
U saradnji sa arhitektom Karlosom Huberom, Berkus je predvodio estetski preobražaj koji bi, obzirom na tipične vremenske rokove, mogao i da se dogodi preko noći. Za manje od tri meseca, stan je renoviran i uređen. Podovi su pretrpeli glavne izmene, bilo da je u pitanju bojeni parket ili kamena ploča, pod je bio podignut i zamenjen brodskim podom-beljeni hrast, obezbeđujući besprekoran kontinuitet između prostorija; staklo i metalne ravni su bile dodavane u vidu dvostrukih vrata i unutrašnjih pregrada, dok je gornji nivo bio rekonfigurisan tako da je prostor kroz koji prolazi dnevna svetlost (nekada mala teretana) mogao da postane garderober iz Berkusovih snova.

Dnevna soba od opeke je bila okrečena u belo od poda do plafona. Pored ugradnje brodskog poda, projektant je uneo dubinu u prostor pomoću francuskih gvozdenih polica iz 19. veka donešenih iz Paviljona antikviteta i francuskog stola iz 1950. godine koji je naglašen starinskom bronzanom foteljom koja liči na fotelju od bambusa.
„Postojali su određeni detalji kojima sam bio opsednut“, kaže arhitekta, navodeći takve dodatke kao što su antički mermerni okviri kamina, rešetke radijatora od bronze i stari belgijski okovi za nameštaj. „Ali ja nisam tip koji šeta okolo sa baterijskom lampom proveravajući da li postoje udubljenja u drvetu. Verujem da je stan mesto u kojem treba da se živi.“

Sofisticirani potezi i mudre popravke su ubrzale već skraćeni rok izgradnje. Na primer, Berkus je zadržao postojeće kuhinjske pultove i elemente, i umesto da isprazni kuhinju, on je sve ove elemente i pultove ofarbao u crnu boju visokog sjaja i ukrasio gipsanim ukrasima i naručio odgovarajuće panele kako bi sakrio mašinu za pranje i sušenje sudova. U međuvremenu, zidovi stana su bili prekriveni teksturnim tapetama ili svežim slojem farbe. Stepenište, koje je prethodno predstavljalo naporan uspon zbog nedostajuće ograde, uređeno je dodavanjem vijugave čelične ograde.
Dok neki ljudi vide useljenje kao razlog da idu u kupovinu, Berkus je umesto toga opremio svoj stan predmetima koje je vremenom prikupio. Većina stvari je došla iz njegovog stana iz Čikaga, velikog stana koji je projektovao arhitekta Samjuel Mark 40-ih godina prošlog veka. Na primer, veliki prugasti tepih stil Medlin Vejnrib, sada je prostrt u dnevnoj sobi na prvom spratu, gde arhitekta obično dočekuje goste uz hranu koju poruči. („Ne umem baš ništa da spremim“, priznaje on). Slika pustinje u Nacionalnom parku Džošua Tri u Kaliforniji, stvara neodređenu notu u trpezariji gde je konferencijski sto uparen Žansen stolicama u stilu Luja XIV.

„Okružen sam sećanjima na ono što sam uradio, gde sam bio i koga sam voleo“, kaže Berkus. Lična istorija je uobičajena tema u njegovom eklektičkom blagu gde se nalazi i minijaturna stolica Pedra Frideberga (kupljena nakon nekoliko turi tekile u domu umetnika u Meksiko Sitiju) i dečija jakna – odevni predmet koji je nekada pripadao njegovom dedi sa majčine strane, a koja visi na stepeništu.
Kako objašnjava „Dom je oduvek bio jedan od najvažnijih stvari. Ako se u svom prostoru ne osećam kao da sam kod kuće, onda zaista nisam ni usidren.“ Izgleda da je za njega dom skup diskretnih detalja prožetih izuzetnom funkcionalnošću. To nije nigde tako očigledno kao u njegovom garderoberu, koji ima savršeno lakirane ormane koji se protežu od poda do plafona koji su prilagođeni za svaki komad njegove stilske garderobe. Sve je tamo gde bi i trebalo da bude - a sada je i Nejt Berkus.

Uspostavite kontinuitet: Zamenjujući stari parket i pločice oblogama od hrastovog drveta postavljenim u klasičnu šemu riblje kosti stvorila je besprekorne prelaze između soba na prvom spratu i postigla harmoničan izgled u celosti.

Iskoristite ono što imate: Umesto da je ispraznio kuhinju, Berkus je dizajnirao prostor - ofarbao je bele ormare u crnu boju, zamenio mesingane ručke standardnim ručicama i obložio kuhinjski zid elegantnim keramičkim pločicama malog formata.
Vreme radi za vas: Antički okviri za kamin koje je pronašao na otpadima dodali su teksturu i osećaj proteka vremena.

Ubacivanje novih stvari: U gostinskoj sobi kroz koju prodire dnevna svetlost, delimičan zid od starih staklenih blokova zamenjen je zastakljenim panelom koji obavlja istu funkciju - dozvoljavajući sunčevoj svetlosti da ispuni susedno stepenište, a time dajući prostoru osećaj bezvremenosti.

Par malih stvarčica daje čar: Berkus je koristio odgovarajući okov za nameštaj - od ručica na vratima do glavnog stuba za stepenište kako bi naglasio karakter prostorija.